Piše: Tamara Tankosić, Novinar – reporter Dnevnika Radio – televizije Srbije
Isterivanje pravde i borba za istinu, čini mi se da su oduvek deo mene. Mnogi profesori Šeste beogradske gimnazije, iako su govorili da sam buntovna, često bi na kraju naših argumentovanih rasprava priznavali da sam u pravu. Nije mi bilo strano ni to da svojevoljno pokucam na vrata direktora škole i iznesem svoje stavove. To sam činila i u Đačkom parlamentu. Nisam se borila samo za svoja prava, već i za druge. Imala sam potrebu da stanem u odbranu slabijih kada procenim da je istina na njihovoj strani. A istini za volju, pričljivost mi je jača strana, pa i danas mnogi u šali kažu: “Čekamo da uzmeš vazduh da bismo i mi nešto rekli.”
Iako sam završila prirodno – matematički smer, u društvenim naukama sam bila bolja. Kada bi me kao dete pitali šta ću biti kada porastem, odgavarala bih – advokat! Međutim, vremenom sam želela da svojim radom utičem na veći broj ljudi, da javno ukazujem na društvene probleme, da na određeni način učestvujem u njihovom rešavanju i budem deo onih koji menjaju stvari na bolje. Kada sam uzela u obzir svoje potrebe, osobine i to da bolje savladavam društvene predmete, videla sam sebe kao novinara.
Tako sam sama, bez ičijeg uticaja, donela odluku da studiram novinarstvo. Ukućani su me podržali. Prvi korak ka svetu medija načinila sam te 2008. godine upisujući Fakultet za medije i komunikacije. Privatni fakultet takođe je bio isključivo moj izbor i to baš u vreme kada su vladale najveće predsrasude o kvalitetu obrazovanja koje mogu da ponude privatne visokoškolske ustanove. Uprkos tome, informišući se o radu i programu, uvidela sam neke prednosti koje su bile presudne da postanem student privatnog fakulteta. Kroz studije sam sve te prednosti iskoristila i o njima sada govorim iz iskustva.
Rad u malim grupama
Jasno je da rad u manjim grupama daje mogućnost profesorima da zaista upoznaju svakog studenta, upute se u njegova interesovanja, potencijale, aktivno prate njegovo studiranje, procenjuju afinitete i mogućnosti studenta i usmeravaju ga. Profesori imaju vremena da se posvete pojedincu. On im je važan koliko i grupa. To je velika prednost privatne visokoškolske ustanove koju student treba da iskoristi.
Interaktivna predavanja
Studenti nisu pasivni slušaoci i posmatrači, već aktivno učestvuju u predavanjima. Od njih se ne traži tišina, već da govore – da iznesu predloge, analiziraju, debatuju o gradivu i određenim pojavama, da razvijaju kritičko mišljenje, budu kreativni, što je posebno važno u sferi medija i komunikacija. Tako učimo da se argumentovano borimo za svoje stavove, ukrstimo ih sa drugima, da slušamo i čujemo druge, da poštujemo različitost i iz tog procesa usvojimo najbolje. Ujedno, vežbamo i javni nastup, oslobađamo se treme.
Praktični predmeti
Značaj praktičnih predmeta pokazaću na praktičnom primeru. Za mene kao studenta novinarstva, bilo je važno da pročitam, recimo, knjigu o istraživačkom novinarstvu, njegovom nastanku, procvatu, manje dobrom periodu, o faktorima koji ga ograničavaju, o standardima, o najpoznatijim istraživačkim pričama. Šta je istraživačko novinarstvo, mnogo bolje sam razumela kada se od mene tražilo da uradim istraživačku priču. To je značilo da sama smislim temu, zatim da uradim sinopsis istraživačke priče, što je podrazumevalo da odgovorim na više od 70 pitanja i tako napravim plan šta je sve potrebno da uradim da bih priču istražila. Dakle, reč je o odgovorima koji ne postoje ni u jednoj knjizi, već se odnose na problem koji istražujem. Tek kada sam to uspešno završila, krenula sam u istraživanje i dopisivanje sa pojedinim institucijama. Pošto sam pročitala neophodne propise i prikupila sve informacije, trebalo ih je selektovati, a potom smisleno složiti i napisati jednu razumljivu istraživačku priču. Na taj način, stekla sam predstavu o novinarstvu, istraživačkom novinarstvu, u praksi.
Praksa
Stručnjaci i poslodavci pozivaju kreatore javnih politika da modernizuju obrazovni sistem i da ga prilagode potrebama privrede, tržišta. Dualno obrazovanje je ono što nas čeka. Teorija i praksa treba da budu usko povezane, da se kombinuju i dopunjuju i na taj način osposobe za rad. Kada pokucate na vrata poslodavca s diplomom iza koje je i praktično znanje, veća je verovatnoća da ćete pobediti u konkurenciji za posao, koja je usled visoke stope nezaposlenosti izuzetno velika. Učenje, razvijanje, usavršavanje, procesi su koji bi trebalo da nas prate kroz ceo radni vek, što će reći da niko ne očekuje od početnika da zna sve, ali je poželjno da bude što spremniji da odgovori na radne zadatke. Zato smatram da i fakulteti i srednje škole treba studentima i učenicima da obezbede praksu, pritom poštujući sva njihova prava zagarantovana Ustavom, zakonima i drugim aktima.
Predrasude o privatnim fakultetima pobeđuju se znanjem i kvalitetom
Svoje prve novinarske korake pravim u Radio – televiziji Srbije, u kojoj sam od aprila 2012. godine. Najpre sam volontirala. Moji urednici i urednice nisu imali predrasude o tome što dolazim s privatnog fakulteta. Dali su mi šansu i vrlo brzo, pošto su bili zadovoljni prilozima koje radim, dobila sam prvi ugovor. U Informativnom programu – Dnevniku, radim kao novinar-reporter.
Pored toga, moj rad potvrđen je i nagradama i priznanjem. Za pet godina, koliko radim, dobila sam dve nagrade – za priloge o nelegalnoj trgovini, prilog “Upravljanje IPA fondovima, test za državnu upravu”, i priznanje za izveštavanje o sivoj ekonomiji. Ovo navodim ne da bih se hvalila, već da bi još jednom istakla da sam iskoristila sve prednosti koje mi je ponudio privatni fakultet.
U međuvremenu, želela sam da nastavim s obrazovanjem i da upišem master studije. Tražila sam oblast koju mogu da povežem s novinarstvom, neka nova znanja koja bi mi pomogla da budem još bolja u novinarstvu. S obzirom na to da sam poslovno u gotovo svakodnevnom kontaktu s ministarstvima, raznim agencijama, poput Agencije za borbu protiv korupcije, lokalnim samoupravama, ali i školama, bolnicama i drugim javnim ustanovama, pronašla sam smer Javna uprava, lokalna samouprava i javne politike na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Uprkos tome što je konkurencija za upis bila velika i što su među studentima većinu činili diplomci s tog fakulteta, upisala sam se na master studije koje sam želela. Završila sam ih u roku s prosečnom ocenom 9 i odbranila rad s ocenom 10. Na predlog mentora, deo mog master rada objavljen je u naučnom časopisu “Administracija i javne politike.” Neki profesori isticali bi da su iznenađeni u pozitivnom smislu koliko sam se dobro uklopila, imajući u vidu ne samo to što dolazim s privatnog fakulteta, već i to što sam uspešno savladavala gradivo o kome na prethodnom fakultetu nisam učila. Moram da istaknem i to da sam i na državnom fakultetu imala kvalitetna predavanja.
Dakle, ako se pitate da li posle studija na privatnim visokoškolskim ustanovama možete da upišete i drugi, pa i državni fakultet, i da se zaposlite, moj primer pokazuje da je to moguće. Znanje, stalno usavršavanje, upornost, posvećenost radu, poštovanje etičkih standarda i pravila profesije, jasni ciljevi – ne mogu da ne daju dobar rezultat.
Autorski prilog o profesionalnoj orijentaciji
Tamara Tankosić, novinar – reporter Dnevnika Radio – televizije Srbije