TA u komunikacionoj inteligenciji

Сви савремени комуниколошки модели полазе од потребе појединца да на бољи, продуктивнији начин разуме себе и људе око себе. Интерперсонална комуникација је у томе веома важна. Отуда произилази да су сви комуниколошки модели који се користе у савременим едукативним радионицама за персонални и професионални развој комплексни и садрже у себи важне психолошке, комуниколошке, етичке, социолошке и  филозофске елементе, неопходне за разумевање комплексног окружења, али и танане унутрашњости нашег бића која је увек подложна новим интроспекцијама.

Пише: Др Јелена Бајић

Као теорија личности Трансакциона анализа – ТА даје представу о томе како су људи психолошки структуирани користећи трочлани модел его-стања. ТА доноси и теорију комуникације која се може проширити са интерперсоналне комуникације на анализу система и организација. Она нам такође нуди и теорију развоја детета. Концепт животног скрипта објашњава како наши садашњи обрасци понашања воде порекло из детињства, али објашњава и како и зашто можемо, као одрасли наставити да понављамо стратегије које смо развили у детињству чак и када оне производе резултате који су самопоражавајући или болни. Тиме ТА обезбеђује и теорију психопатологије.[1]

ШТА ЈЕ ТА И КАКО ЈЕ НАСТАЛА

Средином прошлог века уочава се нагли развој различитих психотерапијских праваца и школа које представљају или део или реакцију на психоанализу. Ерик Берн, психијатар са дугогодишњим искуством у психоаналитичкој едукацији, који је ревносно пратио тадашњи развој науке и медицине (неурологије, неуропсихијатрије и опште теорије система, као и кибернетички комуникациони модел), а у жељи да промени уобичајени начин тадашње терапије кроз слободно асоцирање и формулише нову комуникацију међу људима кроз нове концепте динамике и структуре личности, створио је тада Трансакциону анализу – TA. Његов идеал био је наиме, да осмисли јасне концепте које ће људи спонтано прихватати и користити. Бернова најпознатија књига је „Коју игру играш“ из 1964.године, која је постала интернационални бестселер са великим утицајем на начин, како људи разумеју, мисле и креирају своје односе. Његова идеја о Унутрашњем Детету, о Играма, о Строковима и о Животном скрипту данас представљају термине који се користе и изван Трансакционе анализе и термине који су ушли у све светске речнике. Његова последња књига „Шта кажеш после здраво“ (1971), издата постхумно, представља резиме већег дела теорије и последњих достигнућа његове ТА.[2]

Сам назив овог савременог комуниколошког модела потпуно оправдава његово учешће у превасходно комуниколошко теоријском углу посматрања јер „јединицу друштвеног општења називамо трансакција. Када се двоје или више људи нађе на окупу пре или касније неко од њих проговориће или на неки други начин показати да прима к знању присуство других. То називамо трансакциона драж. Неко други ће затим рећи или учинити нешто што је у некој вези са том дражи, и то ћемо назвати трансакциони одговор. Једноставном трансакционом анализом одређујемо које его-стање је послало трансакциону драж, а које је узвратило трансакционим одговором. Најједноставније трансакције су оне у којима и драж и одговор настају из Одраслих обеју заинтересованих страна. TA истовремено представља теорију личности, али и психотерапеутски метод који је усмерен ка личном развоју и промени. Елементи хуманистичког, психоаналитичког и когнитивног приступа су садржани у трансакционој анализи. TA се користи као метода код појединаца, парова, група и породица, али и као индивидуални и организациони коучинг, за развој и унапређење потенцијала и вештина. 

ПРИМЕНА ТА

Трансакциона анализа је у основи представљала вид социјалне психологије. Током претходне четири деценије развијала се и одвојила од строго стручно-медицинске психијатрије, прихватила облике савременог доба и у тренутку прелаза у нови век, заузела важно место у психолошким радионицама које се кроз едукацију баве развојем трансверзалних компетенција.Из угла саме примене, трансакциона анализа нуди систем психотерапије који се може користити индивидуално и групно, у паровима и породично, третирајући тако сваку врсту психолошког поремећаја, од мањих животних проблема до озбиљних неуроза. Као теорија личности ТА нам даје и представу о томе како су људи психолошки структуирани користећи модел его-стања. Доноси нам и теорију комуникације (од интерперсоналне комуникације која је окосница овог рада, до анализе целих система и организација) и нуди теорију развоја детета. ТА објашњава кроз концепт животног скрипта да наши садашњи обрасци понашања воде порекло из детињства и зашто (али и како) и као одрасли настављамо да понављамо стратегије које смо развили у детињству, чак и када су ти обрасци погрешни и када нас готово увек доведу до лоших исхода по нас саме.

ТА је теорија личности и системска психотерапија личног развоја и промене личности. ТА је разрађена теорија комуникације. У односу на друге приступе, истиче се својом јасном структуром и широким спектром примене. ТА се такође користи у образовним установама како би помогла наставном особљу и ученицима да остваре пуну комуникацију и да избегну непродуктивне конфронтације у обуци руководећег особља и у анализи организација, а користе је и социјални радници, полиција и власт за контролу условног пуштања из затвора, па чак и свештеници у својим свакодневним активностима. Наиме, ТА може бити коришћена у свакој области у којој постоји потреба за разумевањем појединаца, њихових реакција, и комуникације.

КЉУЧНЕ ИДЕЈЕ ТА

Кључне идеје у ТА по Стјуарту (Stewart) и Џојнсу (Joines) могле би се сврстати у следећу поделу:

1. Модел Его стања (ROD Model): Его стање је група повезаних понашања, мисли и осећања, начин на који човек испољава део своје личности у датом времену. ТА описује три его стања: Одрасли: (појединац се понаша, мисли и осећа у односу на то што се догађа око њега, овде и сада), Родитељ: (понаша се, мисли и осећа на начин који је копија једног од његових родитеља или других родитељских фигура), и Дете (понаша се, мисли и осећа онако како је навикао да се осећа када је био дете). Када се користи модел его стања за разумевање личности употребљава се структурална анализа.

2. Трансакције, Строукови (eng.stroke), Структурирање времена: Једна особа се може обратити другој из било ког свог его стања и друга особа јој исто тако може узвратити. То је размена трансакција. Особина ТА је да користи модел его-стања да би анализирала секвенце трансакције. Када две особе размењују трансакције једна шаље сигнал другој да ју је препознала (прихватила) а друга особа узвраћа то препознавање; сваки акт признавања је строук. Људима су потребни строукови да би одржали своје психичко и физичко благостање. Када људи размењују трансакције у групама или паровима они користе време на разне специфичне начине који се могу приказати и анализирати; то је анализа структурирања времена.

3. Животни сценарио (скрипт): Сваки појединац у раном детињству бира (пише) своју животну причу (сценарио, скрипт). Тај сценарио,животну причу, особа углавном напише до седме године живота. Приликом одлучивања о току своје животне приче, особа одговара на питања као што су: „Каква сам ја личност?“, или „Шта је у животу важно?“ Та исписана прича може се мало изменити или искривити током адолесцентног доба. Иако се исписане животне приче људи више не сећају као одрасле особе, они се те приче врло доследно држе током целог живота како би себи доказали да су у праву.

4. Дискаунт, Редефинисање, Симбиоза: Понекада човек промени своју перцепцију стварности да би је уклопио у свој скрипт; то је редефинисање. Један од начина да се осигура да свет изгледа као да се уклопио у скрипт појединца је и да несвесно, ненанмерно, селективно човек игнорише информације које се у њега не уклапају. То се зове дискаунтинг (отписивање), као што смо већ помињали. Одрасле особе могу доспети у релације са другим људима без свести о томе да оне у ствари понављају релације које су имали као деца са својим родитељима. Када се то догоди и када двоје људи функционишу као да имају само три его стања између себе, уместо шест колико би требало, то означавамо симбиозом.

5. Рекет, Купони и Игре: У дечјем добу примећује се да се нека осећањаохрабрују док се друга забрањују. Да би се добили сопствени строукови могуће је да се, без свесне намере, донесе одлука да се осећају само дозвољена осећања. Када се у одраслом добу настави са прикривањем сопствених аутентичних осећања осећањима која су била дозвољена у дечјем добу, таква субституисана осећања (која се користе да би се добили строукови који су потребни) називају се рекет осећањима. Ако се осети рекет осећања и она се сачувају за касније уместо да се изразе на време, каже се да се сакупљају купони, маркице. Игра је секвенца трансакција која се понавља и у којој обе стране завршавају тако што осећају рекет осећања.

6. Аутономија: Да би човек потпуно реализовао своје потенцијале требало би да усаврши своје стратегије за бављење животом које је усвојио у младости. Потребно је  померити се изван написаног сценарија и освојити аутономију. Средства ТА су направљена да помогну људима да постигну аутономију. Компоненте аутономије су свесност, спонтаност и способност за блискост са другим људима.[3] ТА У ЕДУКАЦИЈИ И ПРАКСИ САВРЕМЕНОГ ЧОВЕК

Посматрајући ТА са становишта циља едукације могли бисмо рећи да овај комуниколошки модел жели да укаже појединцу на игре које непрестано игра. Тако посматрано Одрасли представља идеално стање појединца коме треба увек да тежи. То је стање у коме је целокупно понашање и мишљење особе у складу са другима, са њеном околином. Тада се постиже бољи квалитет живота непосредно кроз побољшање менталног здравља, бољи однос са околином, речју, особа је свеснија себе и околине, спонтанија и спремнија за блискост и нормално функционисање на разним пољима као што је љубав, каријера и сл.Филозофске претпоставке Трансакционе анализе су да су сви људи „ок“, да свако има способност да мисли, да људи сами одлучују о својој судбини и да се те одлуке могу и мењати.

У пракси, ТА је веома популарна јер су њени концепти са једне стране лако разумљиви, а са друге стране усмерени су ка актуелним догађајима појединца. ТА је корисна за оне који имају проблем у комуникацији и интеракцији са другима, мада и за све оне који желе да побољшају односе са породицом, околином, сарадницима, па на крају, и за све оне који желе да боље разумеју самог себе и да при томе пораде на сопственом развоју.

БЕНЕФИТ ТА И КОМУНИКАЦИОНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Комуникација представља размену трансакција, а трансакције представљају саму комуникацију. Гледано из угла ТА, да би развилисвоје потенцијале људи морају побољшати стратегије за утицај на живот које су усвојили у младости. Треба да изађу изван тако давно написаног сценарија и крену даље пишући нови, употребљив у садашњем тренутку, тренутку у коме се налазе. Потребно је овде напоменути, да и остали савремени комуниколошки модели (НЛП, Ериксонов модел и остали) раде на тој тзв. промени некадашњих уверења зарад бољег разумевања себе и ситуација у којима се човексвакодневно налази.

Суштина је отклонити старе/застареле обрасце усвојене још у детињству када човекова личност није била довољно развијена и искуствено поткрепљена да би умела да направи бољи одабир за себе. Осветити све поменуто и интелигентно комуницирати са собом и другима даје један добар темељ за изградњу нове личности, личности којом не управљају примални пориви и која је у свакој ситуацији конгруентна.


[1]Stewart. I., Joines.V., Šta je
Transakciona analiza?,
Copyright, Southeast Institute for Group and Family
Therapy, Edwards Ridge Rd.Chapel Hill, N.C. 275141996, 2006, стр. 31-378.

[2]Извор поменутих биографских података је http://www.ericberne.com/eric_berne_biography/ посећен 1.8.2016.

[3]Stewart. I., Joines.V., Šta je Transakciona analiza?, Copyright, Southeast Institute for
Group and Family Therapy, Edwards Ridge Rd.Chapel Hill, N.C. 275141996, 2006, стр.
31-378.

Podelite na mrežama