MEDIJSKA ANALIZA: Kakve nam je promene donela 2020. godina?

Godinu dana za nama obeležili su brojni događaji na medijskoj sceni kod nas i u svetu od kojih neki mogu pokrenuti nove trendove njenog funkcionisanja.

Ono što je bio događaj broj jedan, bez svake sumnje, je pojava epidemije virusa korona koja je postavila izazove oko organizacije i funkcionisanja svake profesije, pa tako i medijske.

Novinari su se ove godine suočili sa potpuno promenjenim načinom rada i izveštvanja. Novinarska svakodnevnica postali su sastanci i konferencije preko interneta, kolegijumi preko Vibera i sličnih aplikacija, izveštavanje i vođenje emisija iz svojih kuća sa gostima koji se uključuju online u program. Gledaocima je to pružilo priliku i za malo zabave kada povremeno vidimo kućne ljubimce i članove porodice koji protrče kroz kadar.

Vreme pred nama će pokazati šta će se od navedenih promena zadržati i kada ova situacija prođe tj. da li će se novinske redakcije vratiti ranijem načinu rada ili će možda biti odlučeno da se neke od ovih promena zadrže zbog mogućeg ekonomskog profita i smanjenja broja radnika.

Druga nedoumica je kako će se mediji u budućnosti postavljati pri izveštavanju o tokovima političkih kampanja i izbornim rezultatima. Ono što se do sada nije dešavalo, dogodilo se u novembru pri obraćanju američkog presednika Donalda Trampa nakon izbora kada su sve nacionalne mreže odlučil da prekinu obraćanje američkog predsednika Donalda Trampa koji je dovodio u pitanje regularnost američkih izbornih rezultata pošto su zaključile da on ne govori istinu i time se jasno stavile na stranu jednog od kandidata. Da li je ovo bio izuzetak ili će se preliti i na ostatak sveta? Ostaje da vidimo.

Burni događaji u medijima nisu zaobišli ni Srbiju

Tokom letošnjih nasilnih protesta ponovo je došlo na red pitanje bezbednosti novinara na terenu u kriznim situacija. Reakcija države je usledila formiranjem Radne grupe za bezbednost novinara čiji cilj bi trebalo da bude brže reagovanje usled napada na novinare. Jedna od provih odluka ove grupe je i obavezujuće upustvao Republičkog javnog tužioca upućeno javnim tužiocima da hitno postupaju u slučaju ugroženosti bezbednosti novinara.

Vlada Srbije je donela zaključak krajem marta po kojem samo Krizni štab može da informiše o situaciji sa koronom. Posledica toga je bilo hapšenje novinarke Ane Lalić o nedostatku zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine. Posle reakcije javnosti, taj zaključak je povučen a novinarka puštena iz pritvora. Donošenje ovakvog zaključka je ocenjeno kao greška.

Ovu godinu obeležila su i vrlo kontraverzna dešavanja koja su potresla i Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Stvar se zakuvala oko izrade nacrta pravilnika za ograničavanje emitovanja rijaliti programa na kasno večernji termin od 23-06h koji kasnije nije prošao na Savetu REM-a pošto su se neki njegovi članovi u međuvremenu predomislili oko donošenja ovakve odluke. Zatim se sve nastavilo i tokom izbora novog predsenika/ce REM-a. Usledile su reakcije pojedinih kuća i ostavka jednog od novoizabranih članova u znak protesta zbog načina na koji su izbori za tu funkciju održani.

Ni ove godine nije došlo do sudskog epiloga u dva bitna slučaja za medijsku profesiju u našoj zemlji. Oborena je prvostepena presuda pred Apelacionim sudom i postupak je vraćen na ponovno odlučivanje u slučaju ubistva glavnog urednika lista „Dnevni telegraf“ koje se desilo na Uskrs 1999. godine. Još uvek se čeka i na sudski epilog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića koje se desilo u decembru 2018. godine.

Sva ta dešavanja dovela su do toga da se stanje medija u Srbiji nađe kako u domaćim tako i svetskim rang listama medijskih (ne)sloboda. Utvrđeno je i da je velika količina novca namenjenog za medijske projekte tokom 2020. godine otišla medijima koji su prema monitoringu Saveta za štampu zabeleženo 3.900 prekršaja Kodeksa novinara Srbije.

Krajem godine stupio je na snagu Akcioni plan za primenu Medijske strategije 2020-2025. godine sa ciljem unapređenja javnog informisanje i unapređenja sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja.

Prodata je novinska agencija Tanjug a pomenutim Akcionim planom predviđena je i privatizacija Politike AD. Dok RTS još uvek čeka na izbor generalnog direktora posle tri raspisana konkursa.

Podelite