Значај дечје игре у одрастању

Пише: Лука Рангелов, студент IV године смер Културологија

Све је шире прихваћено виђење да су окружење, тј. средина и генетика подједнако ваћни у развоју детета.  Један од кључних аспеката окружења за одрастање детета су свакако могућности које оно пружа за игру, јер је игра не само најчешћа активност деце раних узраста, него и активност која у највећој мери доприноси њиховом развоју и учењу. У конкретним животним условима одрасли су ти који стварају окружење за дечју игру, чији важан део су играчке које им нуде. Пажљивим одабиром играчака одрасли богате дечја искуства, помажу им да пронађу смисао у свом искуству, могу да их усмере да се играју заједно, да сарађују и развијају одређене вештине. Посебно се истиче значај који игра и играчке могу да имају у грађењу веза детета са члановима породице, вршњацима и широм друштвеном средином. Играчке носе бројне поруке и безбројне могућности начина коришћења, који ће значајније утицати на дечји развој од саме играчке.

Играчке су добар катализатор развоја, јер од свих улога које играчка игра, деци је најбитнија она која савладава досаду. Досада је непријатно стање, и деца често траже помоћ од родитеља, и зато је избор добре играчке јако битан. Често родитељи децу анимирају тако што им укључе цртане филмове, дају им телефоне са игрицама, итд. Модерна технологија дефинитивно има своје предности, али се често дешава да када су деца стално изложена тој врсти „играња“ постану зависни од истог, стално траже још, па ни не могу да завире у свој свет игре и маште. Самим тим код њих не постоји проблем досаде, који никад не науче да сами реше. Такве зависности често условљавају чињеницу да ће деца навјише времена провести у кући, па се у исто време обуставља развој моторичких и мисаоних процеса које дете развија када проведе време напољу, у парку, на терену, итд. Родитељи и педагози дуго трагају за неким новим технолошлким открићима, иако нам је једна од најбољих играчака на дохват руке свима. У питању је лопта, коју многи родитељи не користе како треба, ограничавајући деци игру у страху да се деца не повреде. Деца треба да трче, падају, “изгуле лактове и колена”, јер се кроз тај догађај развијају и повезују моторички и мисаони процеси.

Наравно, то никако не значи да треба да занемаримо нова истраживања дечијих играчака. Кас Холман (Cas Hollman) је дизајнерка играчака из Америка, која има неконвенционалан приступ игри, и њене играчке користе се у школама и вртићким програмима широм света. Ригамаџиг (rigamajig) је једна од њених творевина, где деца добијају једноставно – материјал да изграде своју играчку или свој полигон који касније прелазе. Састоји се из великих дасака, шрафова, полуга, рампи и слично, а поспешује креативно размишљање, моторичке способности и фину моторику. Делови се праве од природног материјала, најчешће дрвета и врло су разнобојни. Њене играчке дају деци увид у сам процес производње играчака у којем не постоји погрешан одговор и фалични део.

Игра је најбољи начин за остваривање добрих веза између родитеља и деце, и углавном најбоље игре за мало старију децу буду друштвене игре, поготово у овом периоду глобалне пандемије, где је остајање кући морање. Једна од најбољих нових друштвених игара је „Зелено је више“ др. Ранка Рајовића и Марине Илић, аутора НТЦ система учења, која покрива све важне развојне тачке – математичко логичке способности, фину моторику, побољшање концентрације и координације покрета. На табли по којој се крећу фигуре добијају се разни задаци, на којима деца треба да наброје, и исто време науче о животињама, бојама, државама, облицима, итд. Оно што је велика иновација у односу на друге друштвене игре је нови систем мерења времена – не постоји сат, већ време за набрајање противника зависи од тога колико деца успеју брзо да сложе кулу од десет ситних коцкица. Овом једноставном а генијалном методом решавамо проблем досаде код другог детета док су остали на реду, у исто време развијајући фину моторику.

Може се закључити да је у савременој теорији, као и пракси, све више присутна свест о значају игре и играчака за рани развој и учење деце, што се може видети из чињенице да су данас већ многи савремени национални курикулуми засновани управо на игри, управо као што је НТЦ систем учења. Деца се играју играчкама које им одрасли стављају на располагање. Зато је важно испитивати мишљења за дете значајних одраслих о играчкама којима их свакодневно окружују и тиме граде средину одрастања детета. Грешке које родитељи праве се могу лако исправити, уз мало родитељског труда и едукације, јер постоје разне играчке које нам дају безброј могућности за дете, а могућност одмора за родитеља, иако је много боље да родитељ буде укључен у дечију игру.

Podelite