Život i rad čuvene Eni Lebovic

Eni Lebovic je američka fotografkinja najpoznatija po svojim provokativnim portretima slavnih, snimljenim za časopise Veniti Fer i Roling Ston, kao i poznatim reklamnim kampanjama.

Puno ime: Anna-Lou Leibovitz
Poznata po: Smatra se jednim od najboljih portret fotografa u Sjedinjenim Državama, poznata po upotrebi smelih boja i dramatičnim pozama
Rođena: 2. oktobra 1949. u Voterberiju, Konektikat
Roditelji: Sem i Merilin Edit Lebovic
Obrazovanje: Institut za umetnost San Franciska
Medij: Fotografija
Izabrana dela: Fotografija Džona Lenona i Joko Ono za naslovnicu Roling Stona. Slika je snimljena nekoliko sati pre Lenonovog ubistva.
Deca: Sara Kameron, Suzan i Samjuel Lebovic
Citat: „Ono što vidite na mojim slikama je da se nisam bojala da se zaljubim u ove ljude.“

Uticaji

Kako je njen otac radio u vazduhoplovstvu, porodica je često putovala između vojnih baza. Ova iskustva sa putovanja iz ranog detinjstva bila su neizbrisiva za mladu devojku, koja pogled kroz prozor automobila opisuje kao nešto slično gledanju na svet kroz objektiv kamere.

Ljubav prema fotografiji nasleđuje od majke koja je neprestano slikala porodicu. Njene najranije slike su iz američke vojne baze u kojoj je živela sa porodicom na Filipinima, gde je njen otac bio smešten tokom rata u Vijetnamu.

Uključenost njenog oca u rat u Vijetnamu izazvala je određenu napetost u porodici. Eni je osetila pun teret antiratnog raspoloženja kada se 1967. preselila u Kaliforniju da bi pohađala umetnički institut u San Francisku, gde je u početku studirala slikarstvo.

Na kraju je odustala od slikanja u korist fotografije, jer je više volela njihovu neposrednost. Fotoaparat joj je služio kao bolji način za hvatanje buke protesta dok je živela u San Francisku. Lebovic posebno navodi uticaj na svoj rad francuskog fotografa Kartijer -Bresona, jer joj je njegov rad otkrio da je fotografisanje pasoš sveta, koji joj je omogućio da radi i vidi stvari koje inače ne bi imala prilike.

Profesionalni početci

Dok je još bila student umetnosti, Lebovic je svoj portfolio odnela u novoosnovani časopis Roling Ston, koji je 1967. godine započeo u San Francisku kao glas nove generacije kontrakulturnih mladih umova.

Prvi uspeh je zabležila 1970. godine fotografijom Džona Lenona za naslovnicu Roling Stona. To je bila prva saradnja sa tako velikom zvezdom i početak ozbiljne fotografske karijere.

Časopis ju je imenovao za glavnog fotografa 1973. Upravo na toj poziciji brzo je dokazana njena sposobnost da vidi ono što drugi ne mogu. Fotografisala je sve, od političara do rok zvezda.

Njen stil rada je bio da se neprimetno integriše u svakodnevnicu svojih modela i da ih onda fotografiše.

Karijera

Sa preseljenjem Roling Stona u Njujork Lebovic je 1979. godine doživela proboj, jer je ta godina označila početak njenog istraživanja potencijala portret fotografija, slika koje su koristile neku vrstu simbolike da bi dale uvid u dušu modela, poput Bet Midler koja je ležala u moru ruža.

U decembru 1980. Lebovic došla u stan Džona Lenona i Joko Ono da ih fotografiše kao par kod kuće. Nadajući se golišavoj fotografiji njih dvoje, Lebovic je tražila od njih da se skinu, ali je Joko to odbila, što je rezultiralo sada čuvenom slikom para – Džona golog i Joko potpuno odevene – ispletenih na podu. Samo nekoliko sati kasnije, Džon Lenon je upucan ispred njihove rezidencije u Njujorku. Njihova slika se našla na naslovnici sledećeg izdanja Roling Stona bez naslova.

Kao zvanični fotograf rok grupe The Rolling Stones iz 1975. godine, Lebovic je počela redovno da koristi drogu, isprva kao pokušaj zbližavanja sa bendom. Na kraju je trebalo rešiti se ove navike, jer je negativno uticala na njen život. Početkom ’80-ih prijateljski se razišla sa časopisom i otišla na odvikavanje kako bi se izborila sa zavisnošću od droge.

Nakon toga, svoju karijeru nastavlja u Veniti Feru. Ovo je bio ogroman skok za umetnicu, koja je bila toliko duboko usađena u svet Roling Stona i njegovu vezu sa Rock ‘n’ Roll-om a sada je morala da se pripremi za predstavljanje široj publici.

Mnoge njene slike se smatraju vanvremenskim. Među njima je i slika gole Demi Mur u poodmakloj trudnoći. Provokativna naslovnica bila je krajnje kontroverzna i povučena je sa polica konzervativnijih maloprodaja.

Polemika se podigla i kada je fotografisala polugolu 15-godišnju Diznijevu zvezdu Majli Sajrus, koja je naširoko kritikovana zbog prikazivanja previše provokativnosti.

Snimila je brojne naslovnice albuma, uključujući kultni album Brusa Srpingstina Born in USA.

Svestranost

Tokom svoje karijere radila je i u advertajzingu, uključujući kampanje za Gugl, Ameriken Ekpres, Dizni i Kaliforni Milk Procesor Bord (čija je kampanja Got Milk? Postigla poseban status u svetu oglašavanja i dobitnik je brojnih medijskih nagrada).

Njena dela su prikazana u muzejima i galerijama širom sveta. Nagrađena je ICP-ovom nagradom za životno delo, počasnom nagradom Clio, nagradom Glamur za vizionara, nagradom Američkog društva magazinskih fotografa i počasnim doktoratom Škole za dizajn, između ostalih priznanja.

Izdala je i brojne knjige u kojima su prikazani njeni radovi: Fotografije (1983), Fotografije: Eni Labovic 1970–1990 (1991), Olimpijski portreti (1996), Žene (1999), Američka muzika (2003), Život fotografa: 1990–2005 (2006) , Eni Labovic na poslu (2008), Pilgrim (2011) i Eni Labovic, objavio Tašen 2014.

Njena reputacija kreiranja fotografija koje su vizuelno upečatljive i psihološki zanimljive čine je izuzetno traženom fotografkinjom kako za umetnički tako i za komercijalni rad.

Podelite