Evropski Dan jezika 26. septembar, obeležavamo u vreme kada u svetu postoji između 5000 i 7000 ljudskih jezika. Neke procene kazuju da se u ovom trenutku, na svetu govori 6912 jezika, od kojih je 516 na ivici izumiranja.
Najčešći maternji jezik na svetu jeste mandarinski kineski, njime se služi čak 873 miliona ljudi. Engleski jezik, očekivano, drži rekord u broju ljudi koji ga koriste kao drugi jezik – njih ima između 250 i 350 miliona ljudi, skoro jednako kao onih kojima je engleski maternji – 340 miliona ljudi.
Prva poznata forma pisanog jezika je klinasto pismo ili klinopis iz kasnog četvrtog milenijuma p.n.e. dok je govorni jezik prethodio pisanom bar nekoliko desetina hiljada godina.
Najviše različitih jezika govori se u Papui Novoj Gvineji – čak 820 različitih jezika u jednoj zemlji.
Esperanto je najpoznatiji veštački jezik, a stvorio ga je poljski lekar Ludvik Lazar Zamenhof. To je skup različitih elemenata različitih jezika, a bio je zamišljen kao univerzalni jezik koji bi trebalo lako naučiti.
Tolkin je za potrebe svoje literature stvorio nekoliko jezika. Jedan od njih je kvenija, koji predstavlja dijalekat vilovnjačkog jezika. Ovaj jezik ima čak i svoju azbuku nazvanu tengvar i izgovor prema jeziku germanolikih ljudi.
Danas postoji tendencija ka razvijanju veštačkog jezika evropajo, čiji je krajnji cilj da postane zvanični jezik Evropske unije. Ovaj jezik treba da se razvije na osnovu praindoevropskog jezika.
Proučavanje jezika kao koda započeo je Ferdinand de Sosir u 19. veku, utemeljivši nauku o jeziku – lingvistiku. Srpski jezik se razvio iz staroslovenskog jezika i ima dugu tradiciju. Najstariji sačuvan spomenik pisan narodnim jezikom je Povelja bana Kulina iz 1189. godine.