Jednog dana, planirajući kampanju povodom promocije projekta na kom sam radila, usmerila sam pažnju na Anu – mog najmlađeg potomka, pripadnika generacije rođenih posle milenijalsa (eng. Millenials – rođeni 80-ih i 90-ih a stasali početkom veka) ali odraslih na vrednostima kulture milenijalsa. Pitala sam je: ,,Je li Ana, šta ti misliš kako bi trebalo da izgleda plakat i vizual za ovo?’’ A ona, ni pet ni šest, izreče u jednoj rečenici sve što ja moram da pretočim u desetak strana analize i istraživanja: ,,Vidi, pre svega nemoj da napravite nešto crno-belo jer ,,smara’’, i na to neće kliknuti ni oni što su stariji od tebe; sve to mora da bude festive i prenalaglašeno, puno boje i da doziva’’. Pravo da vam kažem jedino što mi je u tom trenutku palo na pamet bilo je ,,izgubljeni u prevodu’’. Bojeći se da ću ispasti potpuno ,,zastarela’’ upitah: ,,Ovo ,,festive’’ još i naslućujem o čemu govoriš, ali ovo prenaglašeno… Ana, ja sam išla u muzičku školu i znam šta je prenaglašen ton, ali kako da prenaglasim post na društvenim mrežama?’’ Ona je na to razrogačila oči i gledala onako kako samo tinejdžeri to umeju: ,,Sve ti to razumeš, samo odbijaš da shvatiš; vi nećete da prihvatite naš način komunikacije, jer mi to svodimo tamo gde nas smaraju vaša objašnjenja, a prenaglasimo ono što nam se dopada – a to su slike, boje, znaci, simboli, linije… ako baš hoćeš, sve ono što nisu reči, jer se reči podrazumevaju.’’ Ja zaustih da pitam još da li bi bila ljubazna da mi pokaže neki ,,uspešan’’ primer i da me usmeri, ali kada sam se okrenula od računara nje nije bilo…
Budući da spadam u grupu ljudi koji predaju predmete vezane za multimedju, planiranje događaja i predviđanje ponašanja publike, moram stalno i iznova da istražujem, da budem u toku. Ali nikako se nisam nadala da ću biti na ovaj način razoružana – no tog dana shvatila sam mnogo toga, a pre svega da je naš obrazovni sistem (ne samo u Srbiji, već i u mnogim drugim zemljama u svetu) apsolutno u nesuglasici sa načinom na koji deca danas razmišljaju i usvajaju informacije. Da, dobro ste primetili, nisam rekla da usvajaju znanja, jer je upravo informacija ono što njih zanima – inofrmacija koja dolazi odmah, što konciznija, što usmerenija ka sledećem koraku. Ono što mi stalno zaboravljamo jeste činjenica da su oni rasli uz ekran na svakom koraku. Oni misle kao windows, oni razlažu i sistematizuju informacije kroz šeme svojstvene računarskim programima, jer odrastaju uz njih. Jedino mesto gde milenijalsi nisu okruženi ekranima je škola. I zbog toga im je strašno dosadno kada se samo bave rečima, kada im se puno objašnjava, a tamo negde uz dva klika mogu da vide ceo proces.
Još jedna dimenzija milenijalsa je izuzetno važna a to je globalni kontekst. Kada razgovarate sa njima tu ne postoje geografske prepreke, niti prepreke prema drugim kulturama, narodima. Njima je sve na dohvat ruke – na mreži. Oni u svojim planovima ne poznaju granice, sa njima se suoče tek kada planove iznesu svojim roditeljima. A onda kreće suočavanje sa procenom mogućnosti, sposobnosti i uticaja: Šta odabrati za buduće zanimanje, kako bi se najlakše domogli zamišljenog posla? I tu je jedna činjenica neoboriva, a to je da šta god budu odabrali da studiraju imaće veze sa upotrebom novih tehnologija i sposobnošću komuniciranja i razumevanja medija i multimedija. Bez obzira koju profesiju odaberu usavršavaće se uz nove tehnologije, i što ih bolje budu poznavali, brže će napredovati i lakše savladavati prepreke. Koju god profesiju da odaberu, poznavanje načina, metoda, oblika i kanala komuniciranja olakšaće im posao razumevanja okoline i predstavljanja njih samih drugima. Usklađivanjem sa novim načinima komuniciranja, usvajanje novih znanja i veština za milenijalse neće biti težak zadatak, već prirodna prepreka i izazov u stečenoj rutini korišćenja društvenih mreža, internet platformi, multimedija, aplikacija i programa. U prilog navedenom ide i trenutna situacija na berzi rada: Nezaposlenih stručnjaka za multimedije, komunikacije, programiranje ili softversko inženjerstvo – nema. Šta više, mnogo je onih koji su završili studije geodezije, šumarstva, ekonomije, pa čak i književnosti, a rade u sektoru informacijsko-komunikacijskih tehnologija. I još je veći broj onih koji se upravo u ovom momentu odlučuju za ove studijske programe ili prekvalifikacije.
Značaj obrazovanja za multimedije i komunikacije u budućnosti ogleda se u mnogo čemu. Pre svega nijedan posao više ne možete voditi, ni realizovati bez prisustva na internetu – bilo da je to proizvodnja hrane, porcelana, prodaja skija ili suvenira – morate biti online. Drugo, bilo koja vrsta obrazovanja da vam je potrebna obavlja se ili online ili materijalima i sredstvima koji zahtevaju upotrebu novih tehnologija. Učenje bez multimedija više nije interesantno, a u razvijenim zemljama u najvećem broju slučajeva nije ni moguće jer su se kroz kurikulume opredelili za aktivno učenje. Dalje, otvoreni prostor oko nas sve više ispunjavaju neke pametne mašine, bankomati, kase za samousluživanje i plaćanje, vage na kojima merimo voće i povrće, ekrani koji vam nude informacije na dodir i koji će zameniti ljude u svakom poslu gde to bude moguće. Zabava je takođe postala uslovljena tehnologijom. Čak i ako idete na fudbalsku utakmicu kartu možete kupiti online ili na biletarnici koja se služi softverom umesto ranijeg tlocrta stadionskih tribina. Da ni ne nabrajamo igre dostupne na internetu ili u prostorima specijalizovanim za to. Kuće su nam postale prepune pametnih sprava koje se mogu isprogramirati, a od nedavno TV program nije moguće pratiti ukoliko niste savladali nov model upravljanja i izbora kanala. Pasoši i lične karte su nam biometrijski i očitavaju se uz pomoć tehnologije.
Mi živimo u svetu medija i globalnih tehnoloških promena, a u budućnosti će sve biti zasnovano na upotrebi multimedija. Moderna multimedija u kombinaciji sa društvenim mrežama i drugim obrazovnim resursima doprinose postizanju jednog od UNESCO-vih glavnih ciljeva u obrazovanju – kvalitetno obrazovanje dostupno svima. Danas je, za razliku od prethodnog milenijuma, raznovrsnost ponude studijskih programa prebogata. Za mnoge i zbunjujuća, jer često je prevelik izbor, korak ka pogrešnom. Kvalitetni studijski programi podrazumevaju novu ulogu profesora – on je danas navigator u procesu izgradnje baze znanja koja će poslužiti kao osnova za dalju nadgradnju, koja će u budućnosti trajati ceo život. Ovaj proces profesori treba da vode inspirativnim i motivišućim metodama, usmeravajući studente ka potrazi za znanjem, stimulišući i ohrabrujući kroz kontinuirani proces postavljanja pitanja, primenom novih oblika i metoda rada. S’obzirom na prisutnost milenijumovaca na mreži, oni sve ovo umeju da prepoznaju i to će i tražiti – kvalitetnu ponudu koja će odgovoriti izazovima. Potražiće studijske programe sačinjene za moderan život sa ciljem upotrebe i eksploatisanja novih tehnologija u cilju sticanja benefita: ličnog kretivnog ostvarenja, kreiranja kvalitetnih ponuda koje će ih razlikovati od ostatka, ostvarivanja prihoda, društvenih pozicija, sticanja veza i kontakata…
Da se vratim na početak priče. Prošle nedelje Ana i ja smo imale razgovor na temu buduće profesije i ja sam je pitala šta želi da studira, jer već od septembra kreću pripreme za upis. Pitala sam da li će možda i ona kao i sestra studirati prava. Ovo je bila najrizničnija rečenica koju izrekoh u poslednjih deset godina. Pogledala me kao da je videla duha: ,,Pa šta je tu kreativno? Kako ti misliš da ja sedim po ceo dan i učim i onda opet tako ceo život, a da to nema nikakve veze sa računarom i estetikom? Ne brini, razmisliću ali to sigurno neće biti fakultet gde ću morati samo da čitam, to pre svega mora biti interesantno.’’ Htedoh reći da pravo jeste interesantno i stalno iznova drugačije, ali povukoh se pred rešenošću, samouverenošću, voljom i željom za izazovima i za nepoznatim. Povukoh se pred pogledom koji je poručivao da je spreman za izazove, za interakciju, za saznavanje novog, za otkrivanje profesije koja možda još uvek nema ni ime, ali postojaće sledeće godine, jer će je multimediji i komuniciranje stvoriti.
Dr Mirjana Kovačević, docent
Visoka škola za komunikacije