Počnite ubedljivo, pišite koncizno i pažljivo birajte reči.
Pretpostavimo da ste iskopali sjajnu priču, uradili ste gomilu istraživanja i obavili neophodne intervjue sa relevantnim izvorima. Sav vaš trud će se protraćiti ako napišete dosadan članak koji niko neće pročitati. Predstavite to sebi ovako: Novinari pišu da bi ih čitali, a ne da bi njihove priče bile ignorisane.
Pratite sledeće savete kako da pišete vesti koje će vam privući puno pažnje:
- Napišite odličan lid (uvod)
Lid je vaš najbolji mamac za privlačenje pažnje čitalaca. Napišite odličan uvod i verovatno će nastaviti dalje sa čitanjem; napišite dosadan i oni će preskočiti vašu priču. Lid mora da prenese glavne tačke priče u 35 do 40 reči i da bude dovoljno zanimljiv da čitaoc poželi još informacija.
- Pišite koncizno
Verovatno ste čuli da urednici za pisanje vesti kažu neka bude kratko, slatko i tačno. To znači prenesite što više informacija u što manje reči. Zvuči lako, ali ako ste godinama pisali duge eseje, gde je naglasak često na dužini teksta, to može postati teško za vas. Kako da to izvedete? Pronađite svoj fokus, izbegavajte preduge rečenice.
- Struktuišite pravilno tekst
Obrnuta piramida je osnovna struktura za pisanje vesti. To jednostavno znači da bi najvažnije informacije trebale biti na vrhu vaše priče, a najmanje važne na dnu. Kako se krećete od vrha do dna teksta, informacije bi trebale postepeno postajati manje važne, uglavnom podržavajući ono što je pre bilo. Format u početku može izgledati čudno, ali lako ga je postići i postoje praktični razlozi zbog kojih ga novinari koriste decenijama. Kao prvo, ako vašu priču treba brzo skratiti, urednik će prvo da krene od dna, pa bi tu trebalo da budu vaše najmanje bitne informacije.
- Koristite samo najbolje citate
Dobili ste dug intervju sa sjajnim izvorom i imate mnogo materijala u beleškama, ali u svoj članak možete da uklopite samo nekoliko citata. Koje treba da iskoristite? Reporteri često govore o tome da za svoje priče koriste samo „dobre“ citate. U osnovi, dobar citat je onaj u kome neko na zanimljiv način kaže nešto korisno za priču. Ako nije zanimljivo u oba aspekta, parafrazirajte ga.
- Upotreba glagola i prideva
U spisateljskom poslu postoji staro pravilo: pokazuj, ne govori. Problem prideva je što nam ne pokazuju uvek ništa vredno. Obični pridevi retko izazivaju vizuelne slike u glavama čitalaca i često su lenja zamena za pisanje uverljivog, efikasnog opisa. Iako urednici vole glagole jer prenose akciju i daju zamah priči, pisci prečesto koriste umorne, često upotrebljivane glagole. Upotrebite reči koje se računaju: Umesto da napišete da su se „razbojnici banaka u begu brzo vozili kroz grad“, napišite da su se „jurili pustim ulicama“. Vidite razliku?
- Praksa i vežba, vežba
Pisanje vesti je kao i bilo šta drugo: Što više vežbate, to ćete biti bolji. Iako ne postoji zamena za stvarnu priču, a zatim praksa da o njoj izvestite u kratkom roku, možete koristiti vežbe za pisanje vesti kako biste usavršili svoje veštine. Možete poboljšati brzinu pisanja prisiljavanjem sebe da obradite priču i izvestite o njoj za sat vremena ili manje.