Dobro opšte obrazovanje podrazumevalo se za roditelje i starije generacije današnjih radnih ljudi. U generaciji koja je stekla obrazovanje pre Drugog svetskog rata, za najuspešnije učenike opšte obrazovanje imalo je izuzetno veliki značaj i negovalo se kao deo identiteta. To je danas manje izraženo i ne podrazumeva se. Ali upravo su današnjem društvu, koje počiva na znanju, potrebni ljudi s opštim obrazovanjem. Ne zbog obrazovanja per se i ne zbog ispunjenja humanističkog ideala, već da bi smo bolje razumeli i prebrodili stvarnost koja nas okružuje.
Opšte obrazovanje može da pomogne da bolje razumemo različite discipline, kulture i religije i da prepoznamo povezanosti u društvu. Organizaciji nisu potrebni erudite koji suvereno vladaju mnogim disciplinama, njoj su potrebni ljudi koji imaju bar osnovno razumevanje na više polja i koji mogu da se dobro orijentišu u tome. A sve to mora da doprinese boljem i efikasnijem donošenju odluka, blagovremenom prepoznavanju rizika i prilika. Što je viša pozicija u hijerarhijskoj lestvici unutar organizacije, utoliko su važnije takve sposobnosti. Problemi i šanse uvek mogu da se vide i prepoznaju samo u kontekstu.
Frank Arnold, Menadžment, Laguna, Beograd 2015, str. 328 – 329