Izbor profesije oduvek je bio najvažniji karijerni zadatak a njime je otpočinjala svaka pristojna životna i radna putanja savremenog čoveka. Od toga koliko dobar izbor načinimo u trenutku kada pristupamo svetu znanja i rada, zavisi kvalitet istog tog rada i znanja, ali i plodovi koje ćemo ubirati celog života.
Izbore pravimo tokom celog života i razvojni psiholozi se slažu oko toga da izbor profesije deluje kao jedna od najvažnijih. Roditelej irođenje ne možemo da biramo, ali profesiju, prijatelje, supružnike i kolege i te kako možemo da biramo. U izboru karijere i profesije kojom ćemo se baviti važno je znati i neke stvari koje su se značajno menjale tokom proteklioh decenija a značajno utiču na naše poimanje profesije i karijere.
Najpre, vreme učenja u osnovnoj i srednjoj školi a potom studiranja na tradicionalno shvaćen način je odavno prošlo! Ne postoji više onaj stari sigurni put, od vrtića do fakultetske diplome, kojim treba samo da proputujemo i sve smo završili. Najpre, ekonomske i političke prilike u celom svetu su izmenjene i nigde više na zemaljskom šaru ne postoji realna ekonomija koja garantuje stalnost posla i profesije na način kako smo mi u staroj Jugoslaviji i doskorašnjoj Srbiji to razumevali. Završetkom fakulteta ništa se ne završava, osim studiranja, naprotiv sve tek tada počinje.
Svet znanja se ubrzano menja, nove tehnologije munjevito potiskuju u prošlost svaku praksu koja težo ka stalnosti. Sve dinamičniji razvoj u svetu rada iziskuje i stalne nadogradnje znanja i veština tako da će sve ono što smo naučili na fakultetu veoma brzo morati da se nadograđuje. Neka znanja, naročito i IT sektoru čak i zastarevaju a sve je podložno osavremenjivanju.
Bazne nauke i bazna znanja, naravno, imaju svoju stalnost i one su neophodne u svim oblastima ljudskog znanja, rada i napredovanja. Međutim, sve više je interdisciplinarnih naučnih, istzraživačkih pa tako i privrednih oblasti u kojima nastaju nove ekonomije. Naprimer, kreativne industrije u svojim praksama prožimaju i spajaju umetnost, kulturu, društveno-humanističke nauke, informacione tehnologije, tehničko-tehnološke nauke i sl. To nas nužno dovodi do potrebe stalnog učenja i obrazovanja uz rad koje će nam omogućavati da budemo u toku i opstanemo u svojim profesijama.
Sve više uposlenika u razvijenim i uspešnim (malim i velikim) kompanijama razume potrebu da učenje prihvate kao stalni izazov i zadatak. Svi oni su shvatili da je učenje tek počelo posle završetka fakulteta a da su znanja stečena na fakultetu primenljiva samo ukoliko su to fundamentalna znanja. Sve ostalo mora se unapređivati i kroz radnu praksu savladavati.
Prilikom izbora profesije mora se imati u vidu promenljivost sveta rada, posebno u globalnim razmerama ali i u nacionalnim okvirim svake zemlje. Za neke profesije, poput inžinjera, lekara, pravnika… i dalje moramo da se odlučimo jer se školovanje za te profesije tradicionalno. Međutim, put do nekih drugih profesija, naročito u društvenim naukama, umetnosti i biznisu, može biti daleko liberalniji, jer se one zasnivaju na izvedenim naučnim obalstim i disciplinama.
Mladi ljudi koji nisu opredeljeni za fundamentalne nauke i zanimanja u tim oblastima imaju više mogućnosti za izbor i liberalniji pristup profesiji i izboru karijere. Imajući u vidu stalne promene i vibrantan razvoj industrija u svetu, izbor profesije za njih, na neki način, nije više toliko sudbonosan kao što smo do skoro mislili. Obrazovanje za profesije koje počivaju na multidisciplinarnim, interdisciplinarnim i transdisciplinarnim znanjima počinje na visokoškolskoj ustanovi ali se sticanjem visokoškolske diplome ne završava. Proces učenja tek počinje u svetu rada i onog trenutka kada se učionica zameni radnim prostorom.
Pažnju budućih studenata treba usmeriti najpre ka savesnom i mudrom izboru šireg polja na kome se sreću lične predispozicije i ambicije a potom ka razvijanju osećaja smisao koji će ih najbolje motivisati za određenu oblast ili konkretnu profesiju. Gde god sebe da vide, ili šta god žele da studiraju, učenje će tek početi kada završe visokoškolsko obrazovanje i stupe u razvoj sopstvene karijere.
Profesor u nastavnim oblastima komunikologija, mediji i društvo i dugogodišnji nastavnik sa velikim iskustvom u prosveti, medijima i društvenom radu. Istražuje i piše radove iz oblasti komunikologije, medija i društvene prakse a oblasti interesovanja su mu integirsane tržišne komunikacije i novi mediji.