Piše: Rada Tadić
Od dobre profesionalne orijentacije zavisi ukupan životni uspeh pojedinca a mladi ljudi moraju voditi računa o tome da usklade svoje talente i mogućnosti sa željama i potrebama sveta rada.
Najpre, šta je to profesionalna orijentacija i koje aktivnosti obuhvata? Na kraju osnovne i srednje škole tipična dilema koja se učenicima nameće je šta i kuda dalje? Mlade osobe se tada nađu u fazi preispitivanja i pronalaženja sebe. Profesionalna orijentacija obuhvata niz aktivnosti koje zajedničkim snagama preduzimaju školski pedagozi, psiholozi, nastavnici, učenik i roditelj da bi se stekao uvid u sposobnosti, osobine ličnosti, sklonosti i interesovanja učenika. Kroz sve te aktivnosti osnovni cilj je osposobiti mladu osobu da samostalno aktivno promišlja o svojim željama i skolonostima, na osnovu prikupljenih informacija, dati im preporuke, predočiti neka od zanimanja ali da je konačna odluka upravo njihova, a ne nametnuta.
Ali, zbog čega je važna profesionalna orijentacija i kada sa njom treba početi? Izbor zanimanja je razvojni proces, to nije izolovana vremenska radnja, već poglavlje u toku celokupnog životnog procesa profesionalnog razvoja. Razvojni proces počinje još u osnovnoj školi kroz niz programa koji vode ka tome, ali su isto tako bitne i aktivnosti roditelja sa decom od najranijeg uzrasta koje podstičnu odlučnost i razvoj interesovanja. Jedna od prelomnih tačaka tog razvojnog procesa je odluka o izboru srednje škole. U tom trenutku je vrlo važna profesionalna orijentacija koja će pomoći učeniku ne samo da odluči koju školu će upisati, već ga i osposobiti da aktivno preispituje sebe, svoje sklonosti i sposobnosti, što će mu biti neophodno tokom čitavog radnog veka.
Važno je voditi računa o izvorima informacija o profesionalnoj orijentaciji. Izvori informacija za profesionalno informisanje učenika su svuda oko njih. Bitno ih je prepoznati i uočiti one koji su korisni, a odbaciti one koji im stvaraju zabune. Roditelji, rođaci, poznanici, starija braća i sestre mogu dati korisne informacije o svojim zanimanjima. Vršnjaci, učenici srednih škola ili studenti su takođe jedan od bitnih činioca u procesu donošenja odluke. Školski psiholozi i pedagozi su tu da pomognu da se dođe do samospoznaje putem različitih testova sopsobnosti, interesovanja, ličnosti i intervjua. U današnje vreme sredstva javnog informisanja, sajtovi škola , društvene mreže su resursi koje učenici treba da koriste.
Šta je važno da učenici znaju kada se opredeljuju za upis u srednju školu ili na fakultet? Osnovni savet učenicima koji završavaju osnovnu i srednju školu i nalaze se pred važnim odlukama je da je uvek bitno da sebi postavljaju ciljeve. A najbitnije je da provere koliko su ti ciljevi njihovi, jer često se desi da ciljeve koje kažemo da sledimo smo usvojili negde, od poznanika, sa TVa… Da svoje ciljeve zapisuju i vizuelizuju jer ljudi su uvek slikama lakše prikazivali ono što im je na umu. Kada su ciljevi postavljeni oni su samo svetionici do kojih vode akcioni koraci koji treba da su dostižni i koji će ih motivisati. Jedna kratka vežbica koju može uraditi svaki učenik koji se nalazi u fazi odluke je da sebi postavi tri pitanja i da zapiše odgovore na njih:
Šta meni odgovara?(otkrivanje želja,interesovanja, motiva)
Koje opcije postoje? (pregled postojećih zanimanja-pravljenje izbora-istraživanje konkretnih karijera)
Šta treba da uradim? (pravljenje plana i spsika obaveza koji vas vodi do željene škole ili fakulteta)
U brojnim srednjim školama postoje timovi za profesionalnu orijentaciju u koje su uključeni i sami učenici, oni takođe planiraju aktivnosti, osmišljavaju načine kako da olakšaju izbor budućim učenicima, a da gimnazijalcima olakšaju pri izboru fakulteta. U ovom timu su neki pronašli svoja interesovanja za rad sa ljudima, za psihologiju…
Značajna je i razlika u obrazovanju koja se stiče u zavisnosti koju srednju školu učenici pohađaju. Gimnazije pružaju opšte, šire obrazovanje, koje je dobra osnova za studiranje na svim fakultetima, dok su srednje stručne škole uže usmerene prema svojoj struci i usmeravaju učenike na fakultete određenog profila. Pravilan i adekvatan izbor srednje škole, tokom školovanja pružiće zadovoljstvo jer deca uče ono što vole i za šta su sposobni, a kasnije to zadovoljstvo se prenosi i na obavljanje samog posla kao i na nastavak usavršavanja u visokom obrazovanju.
Master pedagog, srednjoškolski profesor sa interesovanjima u oblasti društveno-humanističkih nauka.